Kod nas u Srbiji pivo i kultura ne stoje baš često u istoj rečenici. Kod Čeha pak jedno bez drugog kao da ne ide. To je delom zbog toga što domaćini ove divne zemlje zaista obilato i nadasve sa velikim poštovanjem uživaju u ovom piću, a delom i zato što je u Češkoj, kao postojbini nekih od najpoznatijih vrsta piva, kulturni i opšti razvoj gradova usko povezan sa manastirima koji su proizvodili pivo.
Plzen je upravo jedan takav grad. Dom svetski poznatog Pilsnera i Evropski grad kulture 2015. godine. Dakle, grad piva i kulture, i to doslovno.
U ovom tekstu ćemo vas sprovesti kroz Plzen korak po korak. Ali da bismo ka pivu i kulturi zajedno koračali samouvereno i sigurno, preporučujemo vam da, osim dobrog raspoloženja, obezbedite i pouzdano putno osiguranje Sava. Budimo iskreni, na putu vam ipak trebaju samo lepa iznenađenja.
Krenimo.
Pilsner i Plzen: neraskidiva veza
O tome koliko su ovaj grad i pivo usko povezani najbolje govori činjenica da je Pilsner nemačko ime za Plzen. Dakle, što se komšija Nemaca tiče, Plzen i Pilsner su jedno, a ko smo mi da se mešamo u komšijske odnose. Šalu na stranu, veza između ovog grada i ovog piva zaista je neraskidiva.
Sve je počelo još davne 1375. godine, kada je Karlo IV, kralj Bohemije, manastiru Dobrov pored Plzena dao dozvolu za proizvodnju piva. Upravo ova pivara jedna je od najstarijih koja je preživela moderno doba i upravo u njoj je 5. oktobra (kakav revolucionarni datum) 1842. godine bavarski pivar Jozef Grol uspeo da ovlada novom tehnikom hlađenja i upotrebe svetlog slada i „saaz“ hmelja, te tako postao prvi čovek u istoriji koji je napravio svetlo lager pivo. Ovaj novi proizvod savršeno izbalansirane gorčine i bogatog ukusa dobio je ime Pilsner Urquell.
Neki će reći da se otkriće i ne čini previše epohalno. Međutim, pravi uživaoci i poštovaoci piva znaju da je gospodin Grol učinio veliku uslugu čovečanstvu, jer je njegovo pivo postavilo standarde za kvalitet i konzistentnost ove zlatnožute tečnosti, koje i nakon 150 godina prate brendovi kao što su Beck’s, Heineken, Stella Artois i Budweiser. I Staropramen, naravno. Ipak nije mala stvar, priznaćete.
Kako doći do Plzena
Sad kad smo vam već na samom početku dali kratak ali jasan uvid u to šta sve u Plzenu može da se vidi (ili bar da se popije), a pre nego što dalje zađemo u ovu temu, evo kratkih uputstava o tome kako se do Plzena dolazi.
Ako putujete autom iz Praga, što mnogi od vas i rade, računajte da će vam put trajati oko sat i 10 minuta. Razdaljina između dva grada je 94 kilometra i povezuje ih auto-put. Ako u Češku niste došli automobilom, imamo divnu vest za vas – vozovi između Praga i Plzena saobraćaju svaki dan, i to više desetina puta. Putovanje u Plzen će trajati oko sat i 30 minuta, nekad i kraće, a karta će vas može koštati oko 1800 dinara ako se potrudite da je rezervišete na vreme, što vam savetujemo, jer cene karata variraju.
Svakako, moguće je putovati i autobusom, koji je najjeftinija ali i najsporija varijanta. Trajanje puta i cena karte zavise od stanica i prevoznika, ali računajte da put može trajati i do dva sata, a da ćete za kartu dati od 350 do 1300 dinara.
Šta videti u Plzenu
Ovde ćemo se samo kratko opet osvrnuti na pivo, jer tako prosto tradicija nalaže, pa ćemo se zatim pozabaviti kulturom i dešavanjima. Bićemo sažeti kako biste stekli potpuni uvid u sve sa čim se možete sresti u Plzenu.
1. Pivara Pilsner Urquell
Ovaj objekat stavljamo na prvo mesto liste atrakcija koje bi valjalo da obiđete u Plzenu. Što se nas tiče, pivara Pilsner Urquell zadržala bi prvo mesto na ovoj listi u svakom slučaju. Možda je to zato što od bilo čega modernog ipak više cenimo ono što ima i istorijski značaj i realnu funkciju u današnjem vremenu.
Upravo takva je ova pivara – jedan suštinski dokaz kvaliteta i postojanosti. Radi se o fascinantnom industrijskom postrojenju koje aktivno živi još od 1842. godine, a koje sada, uz gutljaj piva koje i dan-danas podseća na trenutak svog revolucionarnog otkrića, možete obići kao turista i tako iskusiti ne samo pivo već i nepromenjen proces njegove proizvodnje, star više od 150 godina.
Samo treba da zakažete posetu. Obilazak traje oko dva sata i tokom njega ćete imati priliku da iz prve ruke saznate sve o tome kako se ovo pivo pravi, kako se nekad pravilo i šta ga tačno čini posebnim među svim ostalim vrstama piva.
Takođe ćete moći da probate sveže, nefiltrirano pivo, sa izvora, da kupite suvenire i ručate u pabu koji se nalazi u pivari. Naša preporuka je da ponesete džemper ili jaknu jer nije toplo kad se silazi u istoriju. Stari podrumi i ogromna burad će vam možda ohladiti kožu, ali će vam pogled na fermentore iz tri različita veka ugrejati dušu. Garantujemo jer je ova tura iskustvo koje se pamti do kraja života.
Plzen je mesto gde se spajaju pivo i kultura. Za potpuni doživljaj češke kulture, posetite i Karlove Vari, grad poznat po svojim lekovitim izvorima Čarobne Karlove Vari: vodič za nezaboravno putovanje.
2. Trg republike
Sad kad smo rekli nešto o uticaju koji je pivo imalo na Plzen, pojasnićemo i zašto se ovaj grad smatra gradom kulture. Počećemo od Trga republike, istorijskog i kulturnog centra Plzena. Náměstí Republiky, kako ga Česi zovu, zauzima prostor od oko 32.000 kvadratnih metara (tačnije, 168 m x 191 m) i jedan je od najvećih srednjovekovnih trgova u Evropi.
Tragovi drvene pokrivke ovog trga datiraju još iz XII veka, što znači da je trg star koliko i urbani život u Plzenu. Ovaj impozantni prostor je okružen još impozantnijim vekovima starim objektima, izgrađenim u baroknom, renesansnom, gotičkom i art nuvo stilu.
Najimpozantniji objekat među njima je svakako Crkva Svetog Vartolomeja – elegantna gotička građevina čija je izgradnja počela davne 1295. godine (iste godine kada je osnovan i sam grad), a završila se početkom XVI veka.
Osim što se u njoj nalazi statua Bogorodice, za koju se smatra da ima čudotvorne moći, te je stoga mesto pokloništva velikog broja vernika, ova crkva je poznata i po tome što ima najviši crkveni toranj u celoj Češkoj. Visina tornja je 102 metra. Do njegovog vrha vas vodi tačno 300 stepenica, a odatle se pruža najlepši pogled u Plzenu, koji u dane odlične vidljivosti seže i do Alpa. Zvuči neverovatno, ali istina je. Uostalom, ako vam se posreći čisto nebo, uverićete se i sami.
3. Velika sinagoga
Ne zovu je velikom samo zato što je najveća u Plzenu, niti što je najveća u Češkoj, već zato što je treća najveća sinagoga u Evropi i peta najveća u svetu. Još fascinantnija od ovog podatka jeste činjenica da prvi plan za njenu izgradnju iz 1888. godine nije usvojen (postavljen je samo kamen temeljac) jer su gradske vlasti strahovale da bi objekat mogao da zaseni Crkvu Svetog Vartolomeja. Dakle, moguće je da bi, da je jevrejska zajednica mogla da realizuje svoje ideje, ova sinagoga veličinom premašila i onu u Budimpešti.
Bilo kako bilo, Velika sinagoga u Plzenu nije zanimljiva samo zbog svoje veličine, iako se smatra da je svojevremeno primala i do 2500 vernika. Mnogo zanimljiviji je arhitektonski stil u kome je građena. Tačnije, radi se o kombinaciji stilova. Objekat je rađen u neorenesansnom stilu, ali kupole podsećaju na kupole ruskih pravoslavnih crkava, krov je rađen u arapskom, a aron hakodeš u indijskom stilu.
Spoljnom stranom objekta dominira Davidova zvezda, koja je pak obgrljena orijentalnim ukrasima. Upravo takva kakva jeste i upravo zato što je takva kakva jeste Velika sinagoga pleni. Ona služi kao dokaz hipoteze da poštovanje pravila u arhitekturi i umetnosti (pa i u životu) ne vodi nužno ka uspehu jer je za sve te poduhvate neophodna i mašta.
4. Podzemni lavirint
Ispod istorijskog centra Plzena proteže se mreža od oko 20 kilometara prolaza, podruma i bunara. Zajedno čine takozvano Istorijsko podzemlje grada. Ovaj podzemni lavirint, čija je gradnja započela krajem XIII veka, najveći je objekat ovog tipa u Češkoj.
Pitate se zašto su stari Česi uopšte pravili podzemne tunele koji se u nekim delovima spuštaju i do dubine od tri sprata? Nisu u pitanju nikakve mračne tajne, već nekoliko sasvim praktičnih razloga – pristup vodi, čuvanje hrane i leda i proizvodnja piva, naravno. Naime, nekada se u ovim podrumima nalazilo 360 bunara koji su vodom snabdevali ceo grad.
Tu se fermentisalo pivo, koje se zatim na istom mestu ostavljalo da odleži u velikoj buradi. Ovaj lavirint je takođe služio i kao sklonište u slučaju opsade grada. Danas tu imate prijatne restorane i vinske barove (samo na prvom nivou).
Preporučujemo vam da obilazak rezervišete unapred i uživate u poseti srednjem veku. I da, obavezno ponesite nešto toplo da obučete jer temperatura u podzemnom Plzenu nikad ne prelazi šest stepeni Celzijusa.
Manje poznate činjenice i predlozi
Osim po pivu i kulturi, Plzen je poznat i po industriji i industrijskom turizmu. Za one koji nisu znali ovaj grad je dom Škode, najpoznatijeg češkog brenda, posle Pilsnera, naravno. Današnji gigant u proizvodnji automobila postao je vlasništvo Emila Škode davne 1869. godine i razvio se u jedan od najvećih evropskih konglomerata XX veka, koji je tokom svoje istorije proizvodio sve – od mašinskih alata, preko lokomotiva i turbina za brodove, do opreme za elektropostrojenja i, naravno, oružja.
Naime, već pre Prvog svetskog rada Škoda je bila najveći proizvođač oružja u Austrougarskoj, a tokom Drugog svetskog rata proizvodila je pancer 35(t), najpoznatiji tenk koji je koristila nemačka vojska. Danas, osim što možete da kupite škodu (auto, ne tenk), kao turista možete i da posetite Muzej porodice Škoda. Tu se možete upoznati sa zanimljivim porodičnim i poslovnim tajnama ovih velikih privrednika iz velikih vremena. Možda će se i vama upravo ovde javiti neka nova biznis-ideja.
Zanimljiva stvar u vezi sa Plzenom je i mogućnost da se, osim Škode, upoznaju i u novom ruhu dožive mnogi drugi stari industrijski objekti. Tu je, na primer, stara fabrika papira iz XIX veka, danas izuzetan muzejski prostor i centar kulturnih dešavanja, zatim stara železnička stanica (Hemžící se zastávka) s početka XX veka, u kojoj se danas održavaju koncerti i međunarodni filmski festivali, te rudnik kaolina Nevřeň (nedaleko od Plzena) iz XIX veka, čiji do 12 metara visoki prolazi daju jasan uvid u nekadašnje metode rudarenja.
Sve ovo i još mnogo toga za vas čuva Plzen. Možda ćete nakon ovog teksta odlučiti da mu namenite i više od dan-dva.
Korisni saveti za putovanje u Plzen
Za kraj ćemo vam dati još nekoliko korisnih saveta, primenljivih bez obzira na to koliko ste vremena odlučili da posvetite ovom skrivenom biseru Češke. Krenimo redom.
- Plzen nije grad gde ima preterane gužve. Ipak, za putovanje vam savetujemo kasno proleće ili leto. Tada možete da očekujete prijatno vreme i maksimalno uživanje u lepotama grada i svemu što on nudi.
- Ponesite krune. Mnogi od vas zaborave da valuta u Češkoj nije evro, već češka kruna. Novac, naravno, možete zameniti i u Plzenu, ali ipak je bolje spremiti se na vreme, pre puta.
- Još jedna stvar koju je najbolje uraditi na vreme je kupovina putnog osiguranja. Stara poslovica kaže da je bolje sprečiti nego lečiti, a ako već nešto morate da lečite, nije zgoreg da i za to imate keca u rukavu. Taj kec smo mi, Sava osiguranje.
To bi bilo sve što smo spremili za vas o Plzenu. Pročitali ste sve što je trebalo i saznali možda i više nego što ste očekivali. To i jeste naš posao: da vas uputimo, sigurno odvedemo na put i vratimo s njega. Vaše je samo da se odlučite da krenete. Zato zgrabite svoje planere i organizujte se. Jer ko rano rani, u Plzenu dva hladna piva grabi.
Nakon avantura u Plzenu, pridružite nam se u otkrivanju Praga, srca Češke, i njegovih neverovatnih znamenitosti Kompletan vodič za putovanje u Prag.
