Ovaj vodič o atrakcijama Rima započećemo jednom nepobitnom činjenicom: Rim je slavan, moćan i večan.
Slavan jer je kolevka najvećeg evropskog carstva koje je u prelazu između dve ere spojilo Evropu sa Afrikom i Bliskim istokom i uticalo na razvoj sveta više od bilo koje društvene organizacije koja je usledila. Moćan jer je hrabri nosilac svog istorijskog nasleđa i epicentar najuticajnije svetske religije. Večan zato što prolazak vremena, careva, kraljeva, običaja i uverenja koja boje svaku sferu ljudskog postojanja ne meri u stotinama, već u hiljadama godina.
Istorija je, dakle, rekla svoje – sve prolazi, Rim ostaje. To ga čini vrednim ovog teksta, vaše pažnje i putnog osiguranja koje ćete kupiti kada krenete u posetu ovom blistavom svetioniku ljudskog postignuća.
Nas vodič o atrakcijama Rima je tu da bi vam poseta bila što ugodnija.
Glavne atrakcije Rima: mesta koja obavezno morate posetiti
Italijanska prestonica je jedan živi muzej pod vedrim nebom. U njoj se na svakom koraku prepliću hiljade godina istorije i užurbani tempo XXI veka. Samim tim, nek vas ne čudi osećaj zbunjenosti koji izazove spoznaja da se, dok stojite pored 2000 godina starog arhitektonskog čuda kao što je Koloseum, oko vas kao užurbane pčele ljudi kreću automobilima na električni pogon.
Ta mešavina antičkog i modernog je Rim, a ta stotinama i hiljadama godina stara čuda inženjerstva, arhitekture i umetnosti razlog su što ga zovu večnim. Njih apsolutno morate da posetite.
Koloseum: najočuvaniji antički amfiteatar na svetu
Ako svi putevi vode u Rim, onda svi putevi u Rimu vode u Koloseum.
Ovaj 189 metara dug i 165 metara širok elipsasti amfiteatar jedno je od sedam čuda modernog sveta. Za ovaj status zaslužne su dve činjenice: prva je da je preživeo gotovo dva milenijuma, a druga da je i u vreme kada je izgrađen bio jedinstven, kao što je i danas, po obliku, dimenzijama i načinu gradnje.
Za razliku od drugih amfiteatara izgrađenih krajem stare i početkom nove ere, Koloseum nije izgrađen ni u podnožju brda, što je u velikoj meri olakšavalo gradnju, niti na periferiji grada, što je bila praksa toga doba. Izgrađen je na ravnom, u samom centru grada, i to kao elipsa, u obliku dva okrugla amfiteatra koja podupiru jedan drugi.
Uspešna realizacija ovakve arhitektonske zamisli u I veku nove ere sama po sebi je čudo. Posmatrano sa ove vremenske distance, deluje kao da su graditelji bili svesni da prave objekat koji će Rimu doneti večnu slavu.
Gradnja je trajala 12 godina, od 69. do 81. godine nove ere. Objekat je zidan od travertina (krečnjački kamen), vulkanskih stena i betona (Rimljani nisu izumeli beton, ali su ga uveli u opštu upotrebu). Za njegovu stabilnost, osim materijala, zaslužni su kompleksni sistemi stubova i lukova, vrhunska drenaža tla (pre gradnje na ovom mestu se nalazilo privatno jezero cara Nerona), te moćni temelji, koji na obodima dostižu dubinu od 13 metara.
Snažan i elegantan, sa površinom od 24.000 kvadratnih metara, visinom od 48 metara (visina današnjih dvanaestospratnica) i kapacitetom od čak 60.000 gledalaca, bio je simbol moći Rimskog carstva i umešnosti njegovih majstora.
Danas ovo nekadašnje poprište gladijatorskih borbi ima status svetskog čuda. Ono je zaštitni znak Rima, ponos Italijana i jedno od najbitnijih znamenja moderne civilizacije.
Rimski forum: epicentar misli koja je skovala carstvo
U VI veku pre nove ere isušena je močvara i urađeno je popločanje. Tek tako, bez posebne naznake u šta će se pretvoriti, rođen je Rimski forum, najbitnije mesto u celom carstvu.
Forum je bio glavni gradski trg, mesto na kom su se svakodnevno u velikom broju okupljali gospodari i robovi, trgovci i lopovi, senatori i gradska sirotinja. Tu se obavljala trgovina, razmenjivale su se informacije i političke misli, propovedala vera i ugovarale mnoge bitne odluke za budućnost grada i carstva.
Osim toga, forum je bio dom mnogih važnih zdanja iz kojih se upravljalo celim carstvom. Tu ubrajamo Kuriju (senatska većnica), Saturnov hram (državnu riznicu), kao i bazilike, hramove, trijumfalne lukove i umetnička dela izuzetne lepote.
Cilj ove impozantne gradnje nije bio isključivo praktične prirode. Poenta je bila u tome da se svako ko ikad kroči na tlo Rimskog foruma istog momenta uveri u apsolutnu dominaciju Rimskog carstva.
Danas, nakon više od 2000 godina, na Rimskom forumu možete videti stamene, slavom ovenčane delove objekata koji su ga nekad krasili. Među njima blistaju dva skrivena dragulja.
Prvi je Lapis Niger (crni mermerni kamen koji se nalazi ispred slavoluka Septimija Severa), u kom je uklesan najstariji zabeleženi natpis na latinskom jeziku: „Ko ne bude poštovao ovo mesto, biće proklet.“ Smatra se da je ovaj kamen deo nadgrobnog spomenika Romula, jednog od osnivača Rima.
Drugi je Zlatni miljokaz, 3,7 metara visok mermerni stub, u odnosu na koji su računate sve razdaljine u Rimskom carstvu. Otud izreka „Svi putevi vode u Rim“. Fascinantno je što brojevi nekih ulica u Rimu i danas predstavljaju udaljenost od miljokaza u metrima.
Zbog svega navedenog obavezno posetite Rimski forum i prošetajte se 20 vekova unazad. Oduševiće vas svaki korak.
Pantenon: najbolje očuvan antički spomenik u Rimu
Izgrađen 126. godine, ovaj hram svih bogova danas izgleda isto kao i pre 500 godina, kada je Mikelanđelo za njega rekao da je „više delo anđela nego ljudske ruke“.
Njegovo ime je grčkog porekla i označava onog koji se odnosi na sve bogove. U ovom slučaju ime je doslovno odredilo sudbinu onog ko ga nosi.
Naime, Pantenon je izgrađen na temeljima hrama koji je tu postojao u I veku pre nove ere, za koji se ne zna tačno kom je bogu bio posvećen. Zatim, u vreme kada je izgrađen posvećen je svim bogovima, što je bilo sasvim atipično jer su rimski hramovi uglavnom bivali posvećeni jednom od mnogih božanstava. Na kraju, sudbina je bila takva da je hram u ranom VII veku postao hrišćanska crkva.
Upravo ta sudbina ga je, verovatno, spasla od propadanja. Hram je ostao u upotrebi i samim tim je sačuvan.
Pantenon je primer nesvakidašnje antičke lepote. 16 korintskih stubova koji drže trem hrama napravljeno je od granita iskopanog u Egiptu. Stubovi su visoki 11,9 metara, imaju obim od 1,5 metara i svaki je težak 60 tona. Svaki stub je napravljen od po jednog velikog komada granita koji je vučen 100 kilometara od kamenoloma do Nila, zatim prevožen brodom preko Sredozemnog mora, te Tibrom transportovan do Rima, gde je opet vučen do gradilišta.
Ipak, Pantenon je prvenstveno poznat po svojoj 20 vekova staroj kupoli, visine i prečnika od 43,3 metra, koja je takođe izgrađena od jednog bloka kamena i koja je u dato vreme bila najveća kupola na svetu. I dan-danas ona je najveća kupola na svetu napravljena od nearmiranog betona.
U ovaj hram bio je zaljubljen veliki slikar Rafael, koji je u njemu i sahranjen, a Mikelanđelu je poslužio kao inspiracija za maestralni svod Sikstinske kapele. Ni vi nećete ostati imuni na njegove čari, garantujemo.
Fontana di Trevi: barokna lepotica koja garantuje povratak u Rim
Iako je završena tek u XVII veku, što u kontekstu Rima faktički znači „juče“, ovo umetničko delo od fontane jedan je od najpoznatijih simbola grada.
Fontana se nalazi u istorijskom centru Rima. Izgrađena je po nalogu pape Klementa XII i projektu Nikole Salvinija, inspirisanog radom svog prethodnika Berninija. Fontana je visoka 26,3 i široka 49,15 metara. Napravljena je od bleštavobelog mermera uobličenog u skulpture devojke device (koja je, prema legendi, Marku Agipi, vojskovođi koji je Rim vodovodom spojio sa 20 kilometara udaljenim izvorima, pokazala gde se izvori nalaze) i Neptuna, boga tekućih voda predstavljenog na kočiji koju vuku dva morska konjica.
Pogled na ovu fontanu posetioce ostavlja nemim. Figure od kamena koje se prepliću majstorska ruka učinila je gotovo živim, a svetlost koja se reflektuje u kristalnoplavoj boji čini da beli mermer naprosto sija. Celokupnom utisku doprinosi Palaco Poli, grandiozna barokna palata koja svojom stamenom belinom i kitnjastom fasadom fontani ponosno čuva leđa.
Fontanu di Trevi posećuju milioni turista. Legenda kaže da će se onaj ko preko levog ramena baci novčić u Fontanu di Trevi vratiti u Rim, a onaj ko baci dva u večnom gradu će naći večnu ljubav. O tome koliko turisti veruju u legende i čeznu da se zaljube u Rimu jasno govori činjenica da se dnevno iz fontane izvadi oko 3000 evra.
Novac se daje u humanitarne svrhe i koristi se za održavanje fontane. To je savršeno dobar razlog da novčić za povratak u Rim bacite i vi.
Vatikan: najmanja država na svetu i najveći svetski presedan
Pisati vodič o atrakcijama Rima a ne dotaći se Vatikana prosto je nemoguće. Radi se o najmanjoj državi na svetu, jedinoj koja se nalazi unutar grada i u kojoj su najveća crkva na svetu i najstarija biblioteka, koja i dalje radi.
Vatikan je čudo po svim osnovama. Ova država, koja je po uređenju monarhija i teokratija jer njome vlada papa, koji ima apsolutnu zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, zauzima površinu od 44 hektara u samom centru Rima. U njoj živi oko 800 ljudi koji su ili katoličko sveštenstvo, ili garda, ili diplomatski predstavnici. Državljanstvo se ne dobija rođenjem (nemoguće je roditi se u Vatikanu jer on nema bolnice), već odlukom pape.
Osim što je duhovno središte Katoličke crkve i vekovno prebivalište njenih poglavara, Vatikan je mesto u kom se nalaze neka od impozantnijih umetničkih i arhitektonskih dela zapadne civilizacije. Ona su jedan od razloga zbog kojih ovo mesto poseti četiri miliona turista godišnje.
1. Trg Svetog Petra
Trg Svetog Petra je najveće okupljalište katolika na svetu. Ovalnog je oblika, dužine 320 i širine 240 metara. Za vreme velikih događaja, kao što je izbor novog pape, primi više od 30.000 vernika.
Trg je projektovao Bernini, koji je većim delom zaslužan i za spoljni izgled bazilike, a gradnju je nadzirao papa Aleksandar VII. Prozračni ravni prostor do kog kao pešak možete doći samo Ulicom pomirenja (Via Della Conciliazione) okružuje ukupno 248 dorskih stubova visine 20 metra, raspoređenih u četiri kolonade, koji simbolizuju Katoličku crkvu kako grli svoje vernike.
Na sredini trga nalazi se Vatikanski obelisk. Napravljen od crvenog granita i bez osnove koju čine četiri gvozdena lava i krsta na vrhu, visok je 25,3 metra (ukupna dužina sa osnovom je 40 metara). Specifičan je po tome što je, pre nego što ga je car Kaligula 40. godine doneo u Rim, krasio trg u Aleksandriji i što je jedini od 13 obeliska antičkog Rima koji nikad nije oboren.
Simbolika Trga Svetog Petra je ogromna, kao i njegov značaj. Umešni Bernini je zaista učinio da se čovek, kada stupi na ovaj divni prostor, oseća kao samo mali deo jedne velike slagalice. U zagrljaju kolonada s pogledom obelisk, koji simbolizuje trijumf hrišćanstva nad paganskim svetom, i vernik i nevernik će osetiti mir i postojanost kojima zrači ovo sveto tlo nazvano po prvom Hristovom učeniku.
2. Bazilika Svetog Petra
U najmanjoj državi na planeti Zemlji nalazi se najveća crkva na svetu. Posvećena Svetom Petru, prvom među apostolima, ova velelepna crkva, koja je jedno od najznačajnijih dela italijanske renesanse, može da primi čak 20.000 vernika.
Gradnja bazilike u njenom današnjem obliku počela je 18. aprila 1506. godine, a završena je 18. novembra 1626. godine. Tokom 120 godina gradnje njeni projektanti su bili slavni Bramante, Mikelanđelo, Maderno i Bernini. Izgrađena je na temeljima nekadašnje bazilike koju je izgradio car Konstantin i u kojoj je bio sahranjen Sveti Petar. Njegova grobnica se danas nalazi ispod oltara bazilike.
Zadivljujuće dekorativna i impozantnih dimenzija (duga je 218, a široka 136 metara), ova bazilika je najsnažniji simbol Katoličke crkve. U njoj se vrše papske audijencije, proglašavaju sveci i dočekuju nove pape, kada hiljade katoličkih poklonika pohrle u Rim da dočekaju obraćanje novog vođe.
Baziliku dnevno poseti 30.000 ljudi, što vernika, što poštovalaca renesansne umetnosti. Ovo maestralno zdanje okićeno stubovima i 136 metara visokom kupolom prečnika 42 metra ima ukupno pet ulaza, ali je za turiste otvoren samo jedan, kroz koji možete proći tek nakon što se podvrgnete ozbiljnim bezbednosnim proverama.
Kada uđete, osim što se možete diviti i unutrašnjosti objekta za čiju je izgradnju bilo potrebno iskopati milion kubnih metara zemlje, dobijate priliku da vidite Mikelanđelovu kompoziciju La Pieta, koja prikazuje Bogorodicu i mrtvog Isusa (jedno od najpoznatijih dela ovog umetnika nad umetnicima koje je napravio kad je imao samo 24 godine) i 30 metara visok papski oltar, Berninijev rad, napravljen od bronze iz Pantenona.
Sa vrha bazilike, do kog se dolazi unutrašnjim stepeništem, proteže se i jedan od najlepših pogleda na Rim koji je više nego vredan organizacije posete bazilici i umora koji usledi zbog uspona.
3. Vatikanski muzej i Sikstinska kapela
Posetu Vatikanskom muzeju i Sikstinskoj kapeli, koja se u njemu nalazi, zaista morate da isplanirate unapred, jer zaustaviti se makar na 10 sekundi ispred svakog umetničkog dela značilo bi da ćete na ovom mestu provesti ceo dan.
Muzej se sastoji od ukupno 54 galerije, sa Sikstinskom kapelom, i sadrži oko 70.000 radova (samo 20.000 radova je izloženo). Ove brojke ga čine petim muzejom po veličini u svetu (43.000 kvadratnih metara izložbenog prostora dužine 7 kilometara), a šest miliona posetilaca godišnje postavlja ga na peto mesto na listi najposećenijih muzeja na svetu.
Začetnikom se smatra veliki ljubitelj umetnosti papa Julije II, koji je 1506. godine u Vatikanu izložio statutu Laokona sa sinovima. Njegovi naslednici su nastavili ovu praksu prikupljanja i izlaganja umetnina i tako stvorili ovu maestralnu kolekciju, koja je otvorena za javne posete tek 1771. godine.
Sikstinska kapela
U okviru zgrada muzeja (da, ima ih više) nalazi se jedno od najpoznatijih umetničkih dela na svetu, a to su Mikelanđelove freske u Sikstinskoj kapeli. Kapela je mesto od velikog značaja za Katoličku crkvu. U njoj se i dalje održavaju konklave (sastanci kardinala na kojima se bira novi papa), papske mise i drugi zvanični događaji.
Mikelanđelo, koji je bio skulptor, odbijao je da se prihvati ovog zadatka verujući da je deo zavere sopstvenih konkurenata i njihove želje da ga prikažu kao nedostojnog umetnika. Međutim, papa Julije II, poznat po nezgodnoj naravi (nadimak mu je bio Strašni), nije prihvatao „ne“ kao odgovor.
Mikelanđelo je tokom naredne četiri godine osmislio način rekonstrukcije tavanice kapele koja je prokišnjavala, oslikao ju je sa preko 300 ljudskih figura i tako ispričao priču o postanku sveta. Predstavljene su priče o Adamu i Evi, potopu, Davidu i Mojsiju i mnogi drugi detalji Starog zaveta.
Ipak, najpoznatiji deo ove priče u slikama je Stvaranje Adama, koji ispruženom levom rukom dodiruje ruku boga. Osim lepote detalja i senzualnosti prikaza, ova freska je poznata po tome što je bog prvi put u istoriji slikarstva prikazan kao čovek, razvijene muskulature i bele brade.
Mikelanđelo se kao slikar vratio Sikstinskoj kapeli tek nakon 25 godina, kada je oslikao fresku Strašnog suda iznad samog oltara. Veličanstven umetnik, kakav je i bio, opet je odstupio od norme i tela prikazao u punoj formi, mišićava i naga, što je izazvalo osudu esnafa, ali ne i pape Pavla III. U znak osvete, neke od svojih konkurenata Mikelanđelo je oslikao na fresci kao grešnike sa zmijom oko vrata.
Zanimljiva činjenica je da je golotinju kasnije (nakon Mikelanđelove smrti) crkva osudila, te su aktovi sa freske naknadno „upristojeni“ smokvinim lišćem. Ovaj Volterov potez verovatno je spasao freske od totalnog uništenja.
Saveti za posetu atrakcijama Rima
Posetu atrakcijama Rima treba detaljno da isplanirate. U ovaj grad svakodnevno hrle hiljade turista, što znači da su gužve neizbežne. Zato, pre nego što krenete koracima našeg vodiča o atrakcijama Rima, poslušajte sledeće savete:
- Proverite da li se ulaznice na određene atrakcije plaćaju i koje je radno vreme;
- Rezervišite ulaznice unapred. Za posetu Vatikanu preporučujemo i ture sa vodičem;
- Birajte rane jutarnje sate za posetu. Što kasnije dolazite, veća je mogućnost da ćete ili stajati u redu ili trpeti gužvu;
- Obiđite i druge atrakcije kao što su Španske stepenice, Bazilika Svetog Klimenta, Usta istine i mnoge druge.
I, naravno, pre svega toga, kupite putno osiguranje, jer se na put kroz 2000 godina istorije ne ide nespremno. Srećan put i uživajte!
